10 јула, 2020

Žanka Stokić – jedina ministarka, uvek ministarka

Žanka Stokić je rođena u Velikom Gradištu 24.januara 1887.godine u domaćinskoj porodici gde joj je otac bio pekar a majka domaćica koja se nakon smrti Žankinog oca preudala za sveštenika. Kako njen očuh nije želeo decu majka ju je udala već sa 14.godine.

Kuda će krenuti njen život već pokazao na prvom koraku kada je pobegla sa pozorišnom trupom od muža koji ju je tukao a posao joj je bio pranje veša. Kada je muž saznao gde je pobegla našao je i uz batine odvukao kući ali to je nije sprečilo da seponovo vrati u istu pozorišnu trupu. Sledeći put kada je muž došao da je na isti način vrati kući uz nju stao glumac Aca Gavrilović pa mu nije uspelo da zlostavlja Žanku a kasnije se i razvela od njega.

Prva uloga joj je bila u predstavi „Bračne noći“ 1902.godine gde je publiku očarala. Prekretnica u njenoj karijeri dogodila se 1911.godine kada je gostovala u Beogradu gde joj je tadašnji upravnik Narodnog pozorišta Milan Grol ponudio mesto u Narodnom pozorištu,što ona i prihvata.

Uloge su se ređale a njena popularnost je rasla iz uloge u ulogu od „Figarova ženidba“, „Sirano de Beržerak“ i „Rodoljupci“ do „Uobraženi bolesnik“,“Tartif“ a onda 25.maja 1929.godine njen život se promenio ulogom u Nušićevoj komediji „Gospođa ministarka.“

Predstava je doživela veliki uspeh pa je gostovala na scenama Beča, Praga, Budimpešte, Sofije, Varšave, Krakova i Vilnjusa.

Kada je izvođena 100.predstava „Gospođe ministarke“ Branislav Nušić je napisao :

Draga Žanka, Vi i ja danas imamo malu, intimnu svetkovinu. Mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabinete; Vas se krize ne može dotaći, Vi ostajete ministarka, jedina ministarka, uvek ministarka.

Bila je poznata kao veliki boem pa je svoje slobodno vreme uglavnom provodila u Skadarliji.

Ceo svet a i njen se promenio tokom Drugog svetskog rata. Učestvovala je u radio pozorišnim predstavama na radio Beogradu kao i u humorističkim predstavama kako bi zaradila pare za insulin do koga je bilo teško doći. Nakon rata Žanka je izvedena pred Sud za suđenje zločina i prestupa protiv nacionalne časti 3. februara 1945. godine i osuđena na osam godina gubitka nacionalne časti i određeno joj je da čisti ulice.

Dve godine kasnije tražila je pomilovanje navodeći da je tokom rata krila u svom stanu Koču Popovića,porodicu Flore i brata od strica Moše Pijade,Samuila Pijade. Tražila je i dopuštenje da se vrati u pozorište kako nebi živela od milostinje drugih.

Žanka Stokić je dobila pomilovanje 1947.godine a saopštio joj je glumac i prijatelj Milivoje Živanović koji joj je pomagao tokom služenja kazne. Bojan Stupica joj saopštava da može da nastupa u Jugoslovenskom dramskom pozorištu ali tri dana kasnije Žanka Stokić je preminula.

Povorka sa njenim kovčegom je bila velika. Narod je bacao cveće na njen kovčeg koji je bio na volovskim kolima a na sahrani,po njenoj želji, svirana je pesma „Oj,Moravo.“

Spomenik joj je podigla njena prijateljica i služavka sa natpisom „Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda.“

U oktobru 2006.godine tražena je rehabilitacija Žanke Stokić da bi tri godine kasnije,03.03.2009. godin,bila i rehabilitovana.

Foto:wikipedia