Vera Pešić

Vera Pešić

Datum rođenja: januar 1919.

Datum smrti: 18. maj 1944.

Vera Pešić rođena je u Sijarinskoj banji januara 1919. godine. Školu je završila u Leskovcu gde se i udala sa 16. godina za policijskog pisara Mila Krčedinca ali postoje i izvori koji tvrde suprotno da se udala za Nemca. Razlog udaje u još ranim godinama je loše finansisko stanje u koje je njena porodica zapala, pa su se trudili da je udaju za nekog dobrostojećeg muškarca. Zbog svoje lepote nazivali su je Leskovačka lepotica.

Posle samo dve godine braka razvodi se i dolazi u Beograd gde se zapošljava u trgovinskoj radnji.

Verin život kreće u sasvim drugom pravcu kada upoznaje oficira Jugoslovenske kraljevske armije majora Slavka Radovića koji je ubacuje na kurs za obaveštajce koji završava i odmah se zapošljava u istoj. I ako već zaposlena u KOS-u pohađa kurseve jezika francuskog, nemačkog i engleskog ali i plesa. Vera u tom nekom periodu postje i član Komunističke partije. Vera Pešić je obučavana da uđe u mrežu špijuna britanske, francuske i nemačke obaveštajne službe koje su imale svoju mreže u Beogradu pod nazivom „Jupiter“.

Nekima je verovatno malo poznato da je Beograd pred početak Drugog svetskog rata, od sredine ’30 godina 20. veka, bio jedan od glavnih centara raznih obaveštajnih službi, a najrazvijeniju mrežu su imale francuska, engleska i nemačka obaveštajna služba. U nekim prilikama dolazilo je i do obračuna koje su tadašnje novine, u zavisnosti od informacija koje su dobijali, prikazane kao špijunski obračuni ili pijani stranci koji su se pobili, a bilo je i misterioznih smrti u nekim hotelima.

Kako bi se uvukla u špijunske mreže posećivala je redovno tadašnje poznate hotele, ali i kafane u kojima su špijuni mogli da prikupljaju informacije.

Predstavljala se svima kao neko ko radi u Generalštabu Vojske kako bi od sebe stvorila metu gde bi joj špijuni sami prilazili i pokušali da dobiju neku od informacija podmićujući je ili pokušavajući da je zavedu.

Godina 1939. joj je donela dobre veze i to sa britanskim majorom Juliusom Hanom i Rišareom Depereom fransuskim agentom. Interesantno je da su oba pomenuta bili šefovi obaveštajnih službi u Beogradu ali i da je sa njima bila i u emotivnoj vezi.

Na jednom od balova u Beogradu upoznaje nemačkog obaveštajnog oficira Gestapoa majora Karla Lotara Krausa kojem obezbeđuje kontakt sa četničkim vođom Kostom Pećancem.

Grešku koju pravi je raskalašan život koji skreću pažnju jugoslovenskoj obaveštajnoj službi koja je sumnjala da radi na više strana i da prima novac za pružanje informacija.

Pred sam početak Drugog svetskog rata Vera je uhapšena u Beogradu kao nemački špijun gde je u ispitivana i mučena. Zahvaljujući knezu Pavlu kod koga je urgirao nemački oficir Kraus puštena je iz zatvora sa teškim povredama. Kraus je prebacuje u Beč kako bi se oporavila od povreda, a onda počinje da radi kao novinar za neki nemački list, pa navodno dolazi i u Beograd službeno.

Ponovo je hapsi beogradska policija pod sumnjom da radi za nemačku tajnu službu prebacuju je u Lebane da tamo leži u zatvoru, ali uspeva nekako da to izbegne i odlazi u Sijarinsku Banju kod majke.

Dana 14. aprila 1941. godine Kraus je vraća u Beograd i joj daje posao u Šestom odeljenju policije koje je radilo na suzbijanju komunista ili ti hapšenju, mučenju i ubijanju.

Od kraja 1941. godine ulazi u nekoliko veza i to sa komadantom okupiranog Beograda generalom Bauderom, šefom specijalne policije Dragomirom Jovanovićem, nekoliko komadanata koji su držali neke od gradova u Srbiji i nekim ministrima u okupiranoj Jugoslaviji.

Godine 1942. javlja Gestapou da četnici sarađuju sa Britancima što je dovelo do mučenja i ubijanja požarevačkog vođe četničkog pokreta Milana Kalabića sa kojim je takođe bila u vezi.

Tokom okupacije Vera sve strane su od nje kupovale informacije ali su je neki smatrali i opasnom, pa je u nekoliko navrata izbegla atentate. Britanska obaveštajna služba joj je i ucenila glavu. Smatrali su je odgovornom za to što je ubijeno nekoliko četnika po njenom nalogu, a nekoliko stotina komunista bilo oslobođeno iz Logora Banjica i drugih logora u Srbiji.

Leta 1943. godine dolazi u Gornju Jablanicu kako bi prikupila obaveštajne podatke ali je septembra, iste godine, u zasedi zarobljavaju četnici Vladimira Jankovića i osuđuju je za saradnju sa komunistima i Gestapom. Streljanje Vere Pešić sprečavaju ministri u okupiranoj Jugoslaviji, ali i nemački generali.

Pored reagovanja raznih političara i generala, pitanje je da li bi bila i streljana jer je uspela za jedno veče da se približi četničkom komandantu majoru Radoslavu Đuriću i preokrene ga na svoju stranu.

Ostala je među četnicima što je izazvalo veliko negodovanje, ali i do puča u četničkom pokretu. Tačan sled događaja ima nekoliko verzija.

Prema jednoj verziji, izvršen je puč 1944. godine gde je major Đurić uspeo da pobegne ali je uhvaćena Vera i njena majka u njenom rodnom mestu Sirijanskoj banji.

Prema drugoj verziji, major Đurić je otkrio puč uhapsio oficire i streljao. Četnici iz štaba generala Draže Mihajilovića su opkolili Sijarinsku Banju i uhapsili majora Đurića. Vera je pokušala je da pobegne sa majkom, ali je uhvaćena i obe su streljane 18. maja 1944. godine.

Vera je imala 25 godina i poslednje što je tražila je da joj meci ne nagrde lice.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *