Umesto spomenika Karađorđu česma

Umesto spomenika Karađorđu česma

terazijska česma

Terazijska česma je svakako jedan od simbola Beograda koja je podignuta 1860. godine po nalogu kneza Miloša Obrenovića čime je obeležio njegov povratak na presto. Rad je italijanskog vajara Franca Lorana i visoka je 800 metara.

Nekada na mestu današnje fontane-česme bila je česma na kojoj su se snabdevali sugrađani vodom ali zbog slabog pritiska znalo se čekati dugo da bi se napunio krčag sa vodom. U redovima za vodu svakodnevne su bile svađe i tuče, pa su stizali zahtevi građana da se stavi više česama. Neko iz tadašnje vlasti je došao na ideju da se napravi spomenik na Terazijama koji će biti deo više česama koje će snabdevati sugrađane vodom. Došlo se na ideju da se napravi spomenik Karađorđu, pa je počelo i prikupljanje para za izradu ali sve je stalo i otišlo u zaborav 1958. godine kada je na presto ponovo došao Miloš Obrenović.

Današnja Terazijska česma je izgrađena od svetlog tašmajdanskog kamena krečnjaka. Sastoji se od četvorostranog stuba, visine preko 8 m, postavljenog u osmougaoni bazen prečnika 10 m. Na svakoj strani stuba je lavlja glava koja predstavlja mlaznice za vodu.Na svakoj strani stuba su i inicijali kneza Miloša M.O. I i godina 1860. Na Terazijskoj česmi nalazi se i reljefna oznaka italijanskog kamenoresca Franca Lorana, koji je izradio česmu, istovremeno sa obeliskom u Topčiderskom parku u blizini konaka kneza Miloša.

Ispred Terazijske česme je 1892. godine održano osvećenje i svečano otvaranje beogradskog vodovoda na Petrovdan.

Česma je prilikom prve rekonstrukcije trga, 1911. godine, premeštena u Topčider ispred crkve, a ponovo vraćena na Terazije 1976.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *