Pad Beograda 1521. godine

LIČNA KARTA

Vreme: 12. jul – 28/29. avgust 1521.
Mesto: Beograd

Sukob: Kraljevina Ugarska i Osmansko carstvo

Komadanti Kraljevine Ugarske:

  • Mihailo Mora
  • Jovan Bat
  • Vladislav Bardi
  • Jan Morgaj
  • Petar Ovčarević

Komadanti Osmanskog carstva:

  • Sulejman I
  • Piri Mehmed-paša
  • Mustafa-paša
  • Ahmed-paša
Foto: A.M

Pad Beograda 1521. godine usledio je kao treći veliki napad osmanlija na ugarsko utvrđenje ( Beogradska tvrđava).

U vreme kada je Sulejman I, poznat i kao Sulejman Veličanstveni ili Zakonodavac, nasledio oca Selima I, Ugarska se nalazila u rasulu. Uticaj Ugarskog kralja Lajoša II je bio slab, vojska i plemstvo je bilo podeljeno i obeleženo raznim sukobima. Nezadovoljstvo naroda prema kralju Lajošu II je svakim danom raslo zbog njegovog raskalašnog života, a jačao je uticaj njegovog otvorenog protivnika vojvode Jovana Zapolja čiji imetak i bogatstvo se uvećavalo. Postoji priča koja može dosta reći o tadašnjem stanju, da je Lajoš II tražio da se pojača vojska u odbani Beograda ali da je dobio odgovor od svojih vojnih zapovednika i plemstva „Da narod nema para da kupi oružje i konje.“

Sulejman I je krajem 1520. godine poslao poslanike u Budim kako bi produžio potpisano primirje iz 1519. godine ali su bili dočekani i optuženi kao špijuni i bačeni u tamnicu gde su bili prebijani, a kasnije i pogubljni. Saznavši Sulejman I za zatvaranje svojih poslanika otpočeo je planiranje napada na Ugarsku koju je i ranije planirao. Vojska koja je bila spremna za ratovanje u Aziji okrenuta je prema Ugarskoj i Beogradu.

U maju 1521. godine 300.000 vojnika Osmaniljskog carstva krenulo je u pohod, i ako neki smatraju da je ovaj broj daleko preuveličan i da ih je bilo najviše 100.000.

Odbrana Beograda je bila slaba zbog već pomenutih prilika u Ugarskoj. Beograd je čuvalo oko 700 Ugarskih vojnika i oko 900 Srba. Vojska je bila zapuštena, skoro bez municije, hrane i bez plate već godinama.

Krajem juna Turska vojska je prošla Niš i Kruševac, a onda je usledio napad i na Šabac koji je zauzet 7. jula. Već nekoliko dana ranije Beograd je bio opkoljen, a 12. jula zauzeta je i Zemunska tvrđava gde su pobijeni branioci Zemuna, a ostali odvedeni u roblje i pored toga što su se predali.

Beograd je bio opkoljen Osmanlijskim brodovima,a nakon zauzeća Zemuna namešteni su topovi koji su počeli bombardovanje prestonice.

Napadi Osmanlija intezivirani su nakon 31. jula dolaskom Sulejmana I. Kopneni napadi na Beograd ( Beogradska tvrđava), iz pravca Donjeg grada, započeti su početkom avgusta ali su svi bili odbijeni. Intezivniji napadi počeli su 8. avgusta iz svih pravaca kada je zauzeta varoš i otpočeo opšti napad na Gornji grad. U narednim danima branioci Beograda su neshvatljivim naporima odolevali napadima i bombardovanjima Turaka. Najveće neprijatelje u odbrani Beograda smatrali su Turci da su Srbi jer se znalo da su samo Ugari u pitanju da bi Beograd još odavno bio predat.

Dana 25. avgusta jedan od komadanata branioca Beograda Mihailo Mor tražio je da se pregovara o predaji ali su Turci to odbili i krenuli u sveopšti napad 26. i 27. avgusta. 28. avgusta kada se uvidelo da se od napada Turaka još dugo neće moći braniti i da nikakve pomoći sa Ugarske strane neće stići došlo je do predaje. O predaji su pregovarli ugarski zapovednici koji su i predali Beograd. Takođe, Ugarski kralj je za pad Beograda optuživao bana Franju Hadervarija i Stevana Šuljoka koje spominju i turski izvori kao imućne nevernike koji su u noći 28. avgusta izdali branioce Beograda jer su turcima preneli stanje vojske i municije.

Dana 29. avgusta Turci su ušli u Beograd i držali ga bez prekida u narednih 167. godina. Prvi osmanski zapovednik Beograda bio je Bali-beg.

Crkve su pretvorene u džamije, a oni koji su branili Beograd, zajedno sa još nekoliko srpskih porodica i sveštenstvom sprovedeni su u Carigrad. Oni su sa sobom poneli svetinje: mošti svete Petke, mošti carice Teofane i ikonu Beogradske Bogorodice.

ZANIMLJIVOSTI

Prema predanju, kada je Sulejman I uvideo da su Srbi glavni problem u odbrani Beograda objavio je da : „Sulejman jemči svakom život i imanje ukoliko mu se preda Beograd.“ Predaje nije bilo. Kada je jedan od komadanata odbrane Beograda Mihailo Mor tražio pregovore, Sulejman I je 25. avgusta to odbio jer je navodno bio besan što Beograd još nije pao i hteo je da se čuje glas kako je porazio branioce Beograda, a ne da su se oni predali.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *