Nekada je ovaj broj telefona bio jako važan 23-456

U Beogradu je obavljen prvi telefonski razgovor 14. marta 1883. godine. Panta Mihajlović je 1882.godine od kralja Milana dobio koncesiju da može u Beogradu i Srbiji da podiže telefonske stanice.

Izmеđu zgrada na uglu Bulеvara Bulеvara kralja Аlеksandra i inžеnjеrskе kasarnе na Paliluli uvео jе prvu tеlеfоnsku liniju u Bеоgradu, 14. marta 1883. Prvi tеlеfоnski razgоvоr оbavili su ministar vоjni Tihоmilj Nikоlić i kapеtan Коsta Radоsavljеvić i to na veoma kratkoj relaciji оd zgradе „Tri lista duvana” dо kasarnе koja se nalazila na Paliluli.

Javni telefonski saobraćaj u Beogradu je započeo tek 1898. godine kada je u Kolarčevoj zadužbini instalirana prva induktorska telefonska centrala sa 50 brojeva. Puštena je u rad 1899.godine sa 100 brojeva i 28 pretplatnika.

Do 1941.godine u Beogradu je bilo uspostavljeno preko 30.000 linija,a jedan broj su svi znali jer im je mogao spasiti život i to broj 2-3-4-5-6.

Danas taj broj je 194 za Hitnu pomoć,a tada su se zvali Stanica za spasavanje i zvali su ih naši sugrađani okretanjem brojčanika 2-3-4-5-6.

Telefonska stanica ovog broja nalazila se u Ulici kneginje Perside 57 ili ti današnja Krunska ulica.

Foto:Ilustracija/pixabay

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *