Natalija Obrenović

Natalija Obrenović rođena je 14.maja 1859.godine u Firenci i bila je supruga kralja Milana Obrenovića.

Rođena je kao Natalija Petrovna Keško u rusko-rumuskoj porodici. Otac Petar Keško bio je ruski pukovnik a majka princeza Pulherija Sturdza od Moldavije. U šestoj godini ostala je bez oca a u 15.godini i bez majke.

Godinu dana kasnije verila se za kralja Milana Obrenovića 25.jula 1875.godine u Beču a udala se 5.oktobra 1875.godine u Beogradu. Bračni par Obrenović dobio je sina Aleksandra a ono što je malo poznato da su imali još jednog sina Sergeja ali je preminuo pet dana nakon porođaja.

Zbog glasina o Milanovom neverstvu i političkih razmimoilaženja došlo je do sukoba između kralja i kraljice. Natalija je bila naklonjena Rusiji  dok je Milan bio više okrenut Austrougarskoj. U narodu je bila veoma popularna i voljena i to se najviše videlo kada se brinula za ranjenike za vreme rata sa Bugarskom 1885,godine. Srbija je izgubila rat sa Bugarskom jer je Milan ušao u taj rat ne pripremljen pa je i sam Milan osećao odgovornost i hteo da abdicira ali mu nije bilo dozvoljeno.

Svi su znali za sukobe između kraljice i kralja a kulminirao je javno 1886.godine kada je kraljica Natalija odbila da se rukuje sa ženom grčkog poslanika,izvesnom gospođom Nasos, jer je sumnjala da je Milan imao vezu sa njom.

Razvod između Milana i Natalije trajao je godinama a razveli su se oktobra 1888.godine. U među vremenu kraljica je sa sinom Aleksandrom išla po svetu jer se predpostavlja da je to bio dogovor nakon javnog skandala.

Autoritet kralja Milana Obrenovića je bio ozbiljno ugrožen od porodičnog do političkih skandala on je skoro uvek bio glavna tema. Pokušao je da ozbiljno ugrožen autoritet povrati donošenjem ustava u decembru 1888.godine  ali to niej popravilo situaciju u kojoj se našao pa je abdicirao 1889.godine u korist sina Aleksandra Obrenovića.Kraljica Natalija je i zvanično proterana iz Srbije iste godine.

„ŠESTI MAJ“

Ono što će ostati upamćeno kako u Srbiji a i u svetu je“ 6.maj“. Kraljica,tada bivša, Natalija je boravila u Beogradu kako bi posetila sina ,a kralja ,Aleksandra kola sa zapregom su došla po nju kako bi je odvela iz Srbije. Žandarmi su imali plan da Nataliju sprovedu od njenog stana, koji se nalazio u današnjoj ulici Kralja Milana, do parobroda „Deligrad“ koji će je odvesti van Srbije. U narodu se već pročulo o proterivanju kraljice pa je došlo do spontanog okupljanja naroda u centru Beograda. Kočija sa kraljicom su nekako uspela okolnim ulicama da se provuku ali ih je narod dočekao kod Saborne crkve i uspeo kamenicama i motkama da natera žandarmeriju u beg a da kraljicu Nataliju vrate u njen stan.

Neki su mislili da će vlast videti želju naroda i njegovu privrženost kraljici i da će se tu sve završiti ali… Vlast se osećala poniženo pa je izvela vojsku na narod. Vojska je pucala na narod a narod gađao kamenicama vojsku. Narod se razbežao a nekoliko ljudi je preminulo.Datum 6. maja 1891.godine ostaće upamćen kao dan kada je po naredbi vlade tekla krv niz Beogradske ulice.

Kraljicu je vojska odvela na železničku stanicu gde je u stvari proterana iz Srbije.

Aprila 1893.godine Aleksandar je proglašen za kralja a kraljici Nataliji je skinuta zabrana ulaska u Srbiju.U početku nije želela da poseti Srbiju jer je bila uvređena ali je ipak popustila i posećivala sina. U pokušaju da Aleksandra savetuje da se okrene Rusiji ostala je u Beogradu od 1895 do 1897.godine kada je opet došlo do sukoba sa Milanom a i sa sinom zbog pokušaja da razdvoji njegovu vezu sa Dragom Mašin pa je napustila Srbiju i otišla za Francusku gde je tokom izgnanstva uglavnom i živela.

Natalija prelazi u katoličku veru 1902.godine i zamonašila se. Kada je svirepo ubijen kralj Aleksandar i kraljica Draga Mašin 1903.godine nije htela da dođe na sahranu jer je njena čast bila povređena.

O njenom životu u Francuskoj se malo zna jer je živela dosta povučeno.Umrla je u Parizu 5.maja 1941.godine u manastiru Sen Deni kraj Pariza:Sahranjena na groblju Lardi kraj Pariza gde su i danas njeni ostaci.