Dvoboji u Srbiji

Razni dvoboji u Srbiji su bili opevani u narodnim pesmama poput narodnih epskih pesama o Marku Kraljeviću ili se prepričavali o dvobojima pre i posle Karađorđa.

Karađorđe je bio poznat po tome da je izazivao na megdan, a isto tako i da je tražio da se neki sporovi rešavaju dvobojem – predlog Petru Dobrnjcu i Milenku Stojkoviću.

Imamo primer i Dušanovog zakonika koji je za rešavanje ličnih sporova predviđao je dvoboj u koji drugi ne smeju da se mešaju.

Ono što je izdvojilo Srbiju po dvobojima desilo 10.januara 1899.godine kada je Narodna skupština Kraljevine Srbije izglasala pravo na dvoboj. Srbija je ovim zakonom postala jedina zemlja u Evropi gde je ova vrsta spora bila i zakonom dozvoljena.

Predlog je podneo poslanik i pravnik Dragomir Rajević prilikom usvajanja Zakona o vojnodisciplinskom sudu Kraljevine Srbije.

Poslanik Dragomir Rajović tada je između ostalog rekao:

“U krivičnom zakonu što god nije zabranjeno – dozvoljeno je. A u njemu, gospodo, dvoboj nije zabranjen, nije označen kao kažnjiv. I pitanje časti u celom svetu raspravlja se upravo ovim činom brani od bahatosti i uvreda, ali i da je preventivna mera. I naglašava da svi treba da budu spremni da za svoju reč založe svoj život, „a na prvom mestu oficiri, koji nose odličje i oružje, koje i kralj nosi“… Tu nema mučkog ubistva, već tu čovek s oružjem u ruci svoju čast pere.”

Dvoboji u Beogradu uglavnom su se dešavali na Avali, Banovom brdu i Topčideru. Iz naše istorije ima mnogo primera dvoboja.

Zbog beogradske glumice Vele Nigrinove sporovi između zaljubljenih rešavani su dvobojem, a po čaršiji se pričalo da su na megdan izašla i dva ministra.

Koliko je poznato prvi dvoboj pištoljima odigrao se na Banovom brdu 16.marta 1905.godine između maršala dvora Boška Čolaka Antića i Milana Pavlovića.urednika lista “Opozicionar.”

Svakako najpoznatiji po čestim duelima bio je Arsen Karađorđević koji je po pričama rukovao mačem kao pisci perom. Veština Arsena Karađorđevića bila je poznata širom Evrope, pa su retki slučajevi gde bi se neko usudio da mu izađe na duel. Koliko je poznato imao je preko 40 dvoboja. Od Karađorđevića po dobrim veštinama sa mačem bio je i Đorđe Karađorđević koji je rešavao duele uglavnom u Topčideru, bar po pričama.

Poznat je i dvoboj pisca Miloša Crnjanskog i proslavljenog pilota Tadije Sondermajera na Vršačkom bregu 1926. godine. Miloš Crnjanski se posvađao sa nekoliko pilota, među kojima je bio i Tadija Sondermajer, pisac ih je izazvao na dvoboj. Piloti su znali da će pisac izgubiti, pa su odbili ali ne i Sondermajer. Na dvoboj otišli su u Vršac. Pravo da puca prvi imao je Miloš Crnjanski koji je promašio, a pilot Tadija Sondermajer je ispucao svoj u vazduh. Čast je bila zadovoljena.

Od sredine 20.veka, pa do 1990. godine,kada su počeli ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, sporovi na ulicama su se rešavali uglavnom zakazanim tučama gde nije bilo dozvoljeno bilo kakvo oružje jer se to smatralo slabošću. Dueli su se zakazivali u Beogradu obično u haustorima zgrada, udaljenim naseljima, a retko na nakim javnim površinama poput parkova. Pobednik i pobeđeni uvek su se na kraju rukovali i uglavnom nije bio poznat ishod tuče.

Izvor: Beogradske vesti/Wikipedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *