Dimitrije Ginić

 Dimitrije Ginić rođen je u selu Kladovo 26.decembra 1873.godine.

Osnovnu školu pohađao je u Donjem Milanovcu i Negotinu, Gimnaziju je započeo u Nišu da bi se nakon završena dva razreda pobegao u Beograd.

Kao glumac karijeru započinje kao član Srpskog narodnog pozorišta gde već na samom startu doživljava neuspeh sa predstavom „Dušan“. Napušta Novi Sad pa odlučuje da nastupa u putujućim pozorištima širom Srbije, a kasnije se pridružuje i tek osnovanom varaždinskom pozorištu.

1897.godine napušta varaždinsko pozorište i osniva sopstvenu trupu pod nazivom „Srpsko bosansko-hercegovačko pozorište“. U naredne dve godine nastupao je po Bosni i Hercegovani da bi na kraju bio proteran od austro-ugarske vlasti jer je 1898.godine prilikom gostovanja u Mostaru napravio pravi bunt. Naime gost na predstavi pojavio se Čiča Ilija Stanojević i nekoliko srpskih glumaca gde se od predstave napravila manifestacija Srbije.

Odlazi na Cetinje gde osniva „Knjaževsko srpsko-crnogorsko pozorište“. Zbog sukoba sa knjazom Nikolom njegovo pozorište proterano je iz Crne Gore nakon tri godine. Posle odlaska sa Cetinja odlazi kod brata u Bukurešt.

Vraća se u Srbiju 1902.godine gde je nastupao u više pozorišta.

U Beogradu je bio 1908.godine gde je nastupa u nekoliko pozorišnih predstava, ali opet napušta Beograd i pridružuje se opet putujućem pozorištu.

Već tokom 1909.godine postaje član Narodnog pozorišta u Beogradu.

Tokom Prvog svetskog rata u srpskoj vojci prelazi Albaniju i dolazi u Tunis, grad Bizerta, gde osniva Srpsko vojničko logorsko pozorište.

Zahvaljujući njegovom zalaganju u Bizerti je izgrađen amfiteatar gde su se u narednih tri godine izvodile predstave besplatno. Za tri godine u Tunisu izvedeno je 186 predstava i sve to u režiji i glavnoj ulozi Dimitrija Ginića sa nastupima preko 480 pripadnika srpske vojske. Scenarije za predstave koje su se izvodile u Bizerti pisao je iz sećanja tokom svojih nastupa pre rata pa su tako ostali glumci znali svoje delove. Poznato je da je u celini izdiktirao: „Ivkova slava“, „Hajduk Veljko“, „Koštana“, „Graničari“…

Nakon završetka Prvog svetskog rata nastavio je da radi u Narodnom pozorištu u Beogradu gde je pored glavnih muških uloga i režirao. Već dosta bolestan, još i Bizerte, borio se sa rakom.

Preminuo 18.jula 1934. godine u Beogradu svom stanu koji se nalazio na uglu Krunske i Baba Višnjine ulice.

ODLIKOVANJA:

Medalja za vojničke vrline,

Ordenom Beloga orla V reda,

Ordenom Svetoga Save IV i V reda

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *