Časne verige – Narodna verovanja i običaji

Časne verige – Narodna verovanja i običaji

Obeležava se: 29. januar

Časne verige se obeležavaju u znak sećanja na Svetog Petra.

Odmah nakon smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od tri stotine godina. Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubi Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu.

Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, zasvetle se cela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče:

„Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom“.

Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti.

Po narodnom verovanju od Verižnica („Časnih Veriga“) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagrejava zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.

Kosovsko stanovništvo praznuje Verižnjake zbog kuge, u nekim selima zbog stoke, a stočari ih praznuju zbog stoke. Na Kosovu se stoka prska vodom sa izvora da ne bude kuge a i letina da bude zdrava do branja.

Veruje se da ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige da će poginuti od groma. Na ovaj dan zveri ne napadaju i kuću slobodno smete sređivati ali je nesmete napuštati.

U nekim delovima Srbije običaj je da se ispred kućnog praga stave Verige ( lanci) kako na taj dan bi svo zlo bilo spaljeno.

Izvor: Beogradske vesti/Wikipedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.