Božićna poslanica patrijarha Pavla 2004. godine

Draga braćo i sestre u Gospodu Isusu Hristu, Sinu Božjem, koji se radi nas ljudi i radi našega spasenja ovaplotio i postao Sin Čovečji, začet i rođen, silom i dejstvom Duha Svetoga, od uvek đeve Marije Bogorodice, i tako postavši, po čovečanskoj prirodi, isti i jednak sa nama, u svemu osim u grehu. Njegov Dolazak u ovaj svet, Njegovo Rođenje, danas slavimo, hristoljubivi narode.

Danas slavimo pobedu koja pobedi svet. Danas slavimo Hrista Gospoda, jer On proslavi nas. Sećajući se tako i svega što se nas radi zbilo, – Krsta, Groba, Vaskrsenja iz mrtvih i drugog i slavnog Dolaska Hristovog – ne više kao najamnici u ovom svetu nego kao sinovi i naslednici Carstva, kao carski rod Cara Hrista i carsko sveštenstvo, prinesimo sami sebe, i jedni druge, i sav ovaj svet, i darujmo ga Onome Koji se nas radi rađa kao Čovek.

Preizobilno bogat ljubavlju, ničim uslovljen, Gospod je slobodno stvorio svet, a u svetu čoveka, obdarivši ga slobodom i ljubavlju, da bude kruna svega stvorenog, čuvar i upravitelj Božjega sveta. Čovek je upućen da živi u zajednici sa Bogom, sa drugim ljudima i sa svime što je u svetu, sa biljkama i životinjama, prinoseći tvar Tvorcu – da se tako sve spase od smrti i propasti.

Prvi čovek, Adam, pogrešio je i okrenuo svoje lice od Boga. Kao tvar, koja upravo po svojoj stvorenoj prirodi ima svoj početak i kraj, svet je time zadobio najteži udarac i smrtonosnu ranu upravo od čoveka, koji je trebalo da ga, uz Božju pomoć i blagoslov, isceljuje od smrti i zanavek sačuva.

Bog kao Ljubav nije odustajao od svoga stvorenja i nije prestajao da čini sve kako bi podigao paloga čoveka. Činio je čudesa, slao Proroke i, na kraju, kada se navršila punoća vremena, poslao je Sina Svoga Jedinorodnoga da postane Novi Adam, Novi Čovek. I priroda i ljudi, koji su sedeli u tami i senci smrti, rekoše glasom tihim, ali pobedonosnim: Evo Bogočoveka! I, zaista, došao je Mesija, Hristos – Spasitelj, Koji isceli bolesne, podignu ponižene, izobliči silne i pobedi greh, đavola i smrt.

Ispuni se reč napisana u Svetom Pismu i pokaza se da je istinito svedočanstvo ljubljenog Blagovesnika, jevanđelista Jovana: … Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine. Ovo se Čudo nad čudima i Događaj nad događajima zbi kada se On, Hristos Gospod, rodi u vitlejemskoj pećini, gde mu se pokloniše mudraci i pastiri, anđeli i ljudi, zvezde i životinje, – jednom rečju, sva tvorevina.

Ugledajmo se, braćo i sestre, i mi na mudrace sa Istoka koji, vođeni zvezdom, dođoše u grad Davidov, Vitlejem, – Dom hleba, – i pronađoše Hleb Života, Onoga kroz Koga je sve stvoreno i Kojim sve živi. Pronašavši Ga, obradovaše se velikom radošću, pokloniše Mu se i darove prinesoše Njemu, po uputstvu anđela Božjeg nazvanom Emanuil, što znači: Vaistinu, sa nama je Bog.

Anđeli Božji, prisustvujući Događaju, zapevaše najradosniju pesmu, koja obradova nebo i zemlju: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.

Moleći od Gospoda mudrost mudraca i bezazlenost vitlejemskih pastira, kao vaši arhipastiri i učitelji, braćo i sestre, draga naša duhovna deco, mi vas poučavamo i preklinjemo, kako već godinama tako i danas: budimo ljudi hristoliki i bogoliki, jer je to volja Božja. Budimo ljudi u zajednici sa Hristom, a to znači u miru i ljubavi jedni sa drugima i sa svetom u kome živimo. Treba izdržati do kraja u takvoj veri, u smirenju i trpljenju Hristovom. Neka vas ne zbunjuje stara ljudska slabost i duhovna kolebljivost zbog onih koji ne veruju, a lagodno žive. Pogledajte samo kraj života njihovog, pa ćete videti kako se već ovde, na zemlji, pokazuje prolaznost nepravedno stečenog imanja, slave, časti i vlasti.

Setimo se Boga i svojih greha

Onaj ko trku života trči po pravilima i do kraja, taj će, zajedno sa bogoprosvećenim apostolom Pavlom, svedočiti: Dobar rat ratovah, trku svrših, vence zadobih. Ko god misli da može Boga prevariti, vara se i zaboravlja neboparnu reč Proroka: Teško onome na koga stigne gnev Boga Živoga!

Boriti se za Carstvo nebesko ne znači lenjstvovati na zemlji i ležeći čekati budući vek. Ne, nego je upravo ovde i sada, na zemlji, poprište na kojem se Carstvo nebesko gubi ili zadobija. Stoga vas upućujemo i savetujemo da se uzdate u Boga i u svoje ruke i da delate na njivi Gospodnjoj. Nada nema pravo ni u koga, do u Boga i u svoje ruke.

Vreme je da priznamo, i pred Bogom i sami pred sobom, kako je naše življenje, nedostojno slavnog hrišćanskog imena, doprinelo krizama u kojima smo se zatekli. Gospod nas voli i ne ostavlja nas, ali se mi još uvek ne sećamo dovoljno niti Boga niti svojih greha – ne kajemo se. Pokajanje je radovanje, nije puko izvinjenje, kao što nije dovoljno samo zvati se hrišćanin nego to i biti. Istinsko pokajanje nije drugo do pronalaženje pravog puta i cilja. Pokajanje je zaista najlepši cvet ljudskog poštenja, otkrivenje najveće tajne, nalaženje najskupocenijeg bisera, kada, ugledavši Lice Hristovo, vidimo i shvatimo da je život dragocen i smislen.

Ovoga Božića, kao i uvek, sećamo se svih i obraćamo se svima, a danas naročito mladim ljudima, deci našoj, koji u mnogo čemu pokazuju ozbiljnost i odgovornost prema Bogu, jedni prema drugima i prema svetu u kome živimo.

Onima pak što traže hranu na njivama gladi, govorimo sa svom očinskom brigom i pažnjom: Dođite i vidite kako je blag Gospod! Kako će vas rado prihvatiti, previti vam rane, umiti lice, isceliti vas i smestiti u svoju toplu Gostionicu i prirediti nadzemaljsku Večeru u čast vašeg i našeg spasenja.Nijedan greh nema moći ni značaja kada se čovek otisne na beskrajnu pučinu bezobalnog okeana Božje milosti i ljubavi. Bogomladenac Hristos stoji pred vratima srca vaših i čeka da mu otvorite. Ako je srce vaše u međuvremenu postalo i najhladnija pećina, Njegovim ulaskom postaće toplije i svetlije od svake carske odaje, baš kao Pećina vitlejemska iz koje zasija svetlost svetu.

Bog je, nama i svetu, poslao Sina Svoga: stoga, dakle, uđite svi u radost Gospoda Svoga! Odgovor na naše lične muke isti je sada kao i onda : Dođe Hristos i život oslobođen bi.

Odgovor na tragične posledice koje podnose oni koji su izgubili osećaj za Tajnu isti je danas kao i onda: Ako je ko mudri sluga, neka sa radošću uđe u radost Gospoda svoga.

Na tu radost pozivamo sve vas, braćo i sestre u Otadžbini i svuda u svetu. Obraćajući se u miru Božjem ovog Božića i našoj braći i sestrama u Republici Makedoniji, prizivamo ih da pristupe svetom i spasonosnom jedinstvu Crkve Božje vaspostavljenom u autonomnoj Ohridskoj Arhiepiskopiji.

Istinsku i potpunu radost nalazimo samo onde gde je oduvek i bila – u Hristu i u Jednoj Svetoj, Sabornoj i Apostolskoj Crkvi Njegovoj, u živoj, istinitoj, pravoslavnoj, bogočovečanskoj i svetotrojičnoj Zajednici života i spasenja, u Obitavalištu Onoga Kome pojemo: Rođenje Tvoje, Hriste Bože naš, zasija svetu svetlošću bogopoznanja….

Hristovim čovekoljubljem ozareni, braćo i sestre, stojmo smerno o Božiću i srcem detinje radosnim poklonimo se Bogomladencu Hristu, Obnovitelju i Vaskrsitelju svekolike tvorevine, Njemu Koji je Hleb života što siđe sa neba i daje se za život sveta, te bogoljubivo i bratoljubivo pozdravimo jedni druge radosnim božićnim pozdravom:

Mir Božji – Hristos se rodi!
Vaistinu se rodi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *