Beogradski Licej – Licej ili Liceum

Licej ili Liceum Knjažestva serbskog otvorena 1838. godine u Kragujevcu ukazom Kneza Miloša Obrenovića i bila je prva viša škola u Srbiji,da bi 1841. godine je premeštena u Beograd i smeštena u Konak kneginje Ljubice. Postojao do 1863. kada prerasta u Veliku školu.

Ukazom Kneza Miloša Obrenovića je 1.07.1838. osnovan Licej i produženo gimnazijsko školovanje sa četiri na šest godina. Ministarstvo prosvete je naredilo da se prve godine u novoosnovanom Liceju predaju sledeći predmeti: filozofija, opšta istorija, čista matematika, statistika, nemački jezik i crtanje. Predlog nastavnog plana odobrio je knez Miloš 18.9.1838. i redovna nastava počela je 1. oktobra.

Prvi nastavnici bili su profesori Kragujevačke gimnazije Petar Radovanović i Atanasije Todorović. Postojao je samo opšti smer da bi već sledeće godine  bio uveden i smer filozofija, fizika, praktična geometrija i francuski jezik.1840. godine, uvedeno je i pravoslavno odeljenje. Kragujevačka gimnazija i Licej preseljeni su u nove zgradu tzv. „Gostinski ili Gospodar Jevremov konak“.

Prvi rektor Liceja bio je Atanasije Nikolić (1803-1882) koji je počeo sa radom 3.10.1839. i predavao je matematiku na Liceju do kraja oktobra 1842. kada je došlo do smene na srpskom prestolu. Atanasije Nikolić je napisao prve udžbenike iz matematike za Licej i to:

  • „Algebra-ustrojena za upotrebljenjie slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije“, 149 strana, pojavila se 26. septembra 1839.
  • „Elementarna geometrija-ustrojena za upotrebljenije slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije“, izašla 1841. godine.

1841. Licej se seli u Beograd gde dobija i pravno odeljenje. U prvo vreme Licej je bio smešten u privatnoj kući, a od 1844. u Konaku kneginje Ljubice. Godine 1845. formirana je zbirka fizičkih instrumenata (učila), za to je zaslužan profesor Vuk Marinković (1807-1859).

Zaslugom Jovana Sterije Popovića reformisana je nastava u Srbiji ( zakonom od 1844 ) , tada je utvrđen rang i mesto Liceja (ili „Velikog učilišta“) u školskom sistemu. Godine 1853. Licej je ponovo reorganizovan i dobija tri odseka – Pravni, Jestastveno-tehnički i Opšti (umesto prvobitnog Filozofskog).

Za 25 godina kroz Licej je prošlo 1216 slušalaca, uzrasta 17-22 godine.

U okviru Liceja je na Vidovdan 1847. osnovana Družina mladeži srpske. Postojala je do 1851. kada je ukinuta jer je Ministarstvo prosvete na zahtev Državnog saveta zabranilo njen rad. Za to vreme kroz Družinu mladeži srpske prošlo je oko 60 licejaca. Zalagali su se za Vukovu reformu, objavljivali su svoje književne sastave u „Podunavki“, „Srbskim novinama“, „Vojvođanki“ i kalendaru „Šumadinac“.

Licej je 1863. godine smešten u Kapetan-Mišino zdanje i pretvoren u Veliku školu, nakon donošenja Zakona o ustrojstvu Velike škole (akademije). Ovim postupkom je dotadašnja funkcija Liceja, obrazovanje visokih činovnika, zamenjena novom – obrazovanjem naučnog kadra. 1905. godine je Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *