Beograđanin koji je digao u vazduh sebe i brodove da ne padnu u ruke fašistima – Milan Spasić

Milan Spasić rođen je u Beogradu 8.novembra 1909.godine. Potekao je iz siromašne porodice rodom iz Sjenice a odrastao je i školovanje je završio u Beogradu.

Nakon završetka gimnazije 1929.godine primljen je, kao prvi u rangu, u Sedmu klasu Pomorske vojne akademije u Dubrovniku. Diplomirao je i stekao čin poručnika korvete, 1932. godine, kao prvi u rangu. Za vreme školovanja završio je kurs za torpedo-minersku specijalizaciju.

U trenutku izbijanja nemačke invazije na Kraljevinu Jugoslaviju,6.aprila 1941.godine,Spasić je bio poručnik bojnog broda druge klase a nalazio na mestu torpedo-minerskog oficira na razaraču „Zagreb“ u Boki kotorskoj.

U jutarnjim časovima 6.aprila,pet  italijanskih bombardera zasipalo je bombama oko razarača „Zagreb“ na kome se nalazio Spasić. Srećom i nepreciznošću italijanskih bombardera razarač nije oštećen a i niko od ljudi nije povređen. Sve do 15.aprila u nekoliko napada italijanskih bombardera nije oštećen razarč.

Zabrana da se brodovi potope i da se na neprijateljske avione otvara vatra kao i obaveštenje o primirju stiglo je 15.aprila.

Dana 17. aprila, kada je stigla vest o kapitulaciji Vojske Kraljevine Jugoslavije i kada su Italijani počeli da ulaze u Boku kotorsku, posadama je naređeno da se brodovi napuste.

Oficiri Milan Spasić i Sergeja Mašeru sačekali su da sva posada napusti razarač „Zagreb“ a kada je trebalo njih prevesti na obalu oko 14h oni su to odbili. Kapetan koji se nalazio u čamcu tražio je od njih da se ukrcaju ali oni su to odbili i rekli da će dići razarač u vazduh i naterali kapetana sa čamcima da se odalje od razarača „Zagreb“. Oficiri Spasić i Mašeru potpalili su štapine koje su povezali sa municionim komorama i digli razarač „Zagreb“ sa sobom u vazduh. Oni koji su posmatrali dešavanja na razaraču rekli su da su ih poslednji put videli kako pozdravljaju zastavu.

Ribari su sutradan, u Tivatskom zalivu otkrili leš u mornaričkoj uniformi, za koji je ustanovljeno da je leš Milana Spasića. Sahranjen je 19. aprila, na vojničkom groblju Savini, kraj Herceg Novog, uz učešće građana, mornara i svojih drugova.

Ovaj hrabar čin odjenuo je u čitavom svetu i ako je rat bio u jeku.Italijani su uputili vod vojnika da odaju vojne počasti za poginule oficire Kraljevine Jugoslavije.

Britanski mediji su naveliko pisali o dvojci hrabrih oficira.

Ukazom Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu od 27. januara 1942. godine, Spasić je posthumano odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima četvrtog reda zajedno sa Sergejem Mašerom.

Iste godine u okviru jedne britanske kasarne na Malti postavljena je spomen-ploča posvećena Milanu Spasiću i Sergeju Mašeri. Britanski publicista je 1944. godine u svojoj knjizi „Mornarice u egzilu“ (engl. Navies in Exile), posebno istakao podvig Spasića i Mašere. Godine 1968. Francuzi su o ovom događaju snimili film pod nazivom „Plamen nad Jadranom“ (franc. Flammes sur l’Adriatique), za koji je scenario napisao Meša Selimović.

Povodom tridesetogodišnjice Jugoslovenske ratne mornarice, predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito je 10. septembra 1973. godine doneo Ukaz o proglašenju Milana Spasića i Sergeja Mašere za narodne heroje.

U gradskom parku, u Tivtu, nalazi se spomenik ovoj dvojici hrabrih mornaričkih oficira.

U beogradskom naselju Žarkovo, nalazi se ulica poručnika Spasića i Mašere.

Neka im je večna SLAVA i HVALA!

Foto:Wikipedia