Badnji dan

Badnji dan se proslavlja 6. januara , dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.

BADNJAK – Zavisno od delova Srbije biraju se različiti badnjaci u istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.

U ranim jutarnjim satima,pre izlaska sunca, odlazi se po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin. U zavisnosti od krajeva Srbije biraju se različiti badnjaci, pa tako u istočnoj Srbiji bira se cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.

Pre sečenja se badnjaka domaćin čestita praznik drvetu i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Drvo se mora oboriti iz tri udarca ukoliko se to ne desi mora se kidati badnjak rukama.

Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ,veruje se da ima magičnu moć. Pazi se da iver ne padne na zemlju, pa je sa onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde, opet, taj iver stavljaju u košarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac.

Badnjak se donosi do kući ali tek uveče se unosi u kuću zajedno sa slamom. U posudu ispod stola treba da su žito, suva šljiva, suva smokva, orah i jabuka.

Badnjak se maže medom i stavlja na ognjište. Prema njemu se mora ponašati kao prema živom biću.

BADNJI KOLAČ – Za Badnje veče mesi se česnica, badnjački kolač, bez kvasca sa orasima i mazana medom. Česnica se za večerom lomi, a ne seče.

BADNJA VEČERA – Badnja večera je posna i bogata. Obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk , pasulj, kupus, riba, orasi, lešnici, jabuke, suve šljive.Večera protiče u miru i tišini.

JAKOVA VODA – Voda koja se zahvata sa bunara reke ili izvora veruje se da ima magijska značenja a zovu je i “Jakova voda”.

Vodu zahvata devojka koja pre zahvatanja vode daruju se žitom, novcem ili voćem. Voda se pozdravljaju sa dobro jutro vodice i srećan ti Božić. Vodom se umivaju svi članovi porodice a zahvaćenom vodom se mesi česnica. Veruje se da devojka koja se moli dok nosi vodu da će videti momka za koga će se udati.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *